Tok

Na pjaci Navona odvija se život.

Konobar iz jednog bara rastresa stolnjake i ravna ivice, drugi iz taverne preko kaldrme iznosi piće prvim gostima koje je dočekao i sveži cvet u vazi.

Psi se njuškaju, vlasnici zatežu povoce. Na poslednjem spratu zgrade svetle boje marone na prozoru su baka i deka, posmatraju zbivanja u svojoj ulici.

Na vrhu te male palate vijori se nacionalna zastava. Drugi par na klupi izučava papirnu mapu grada uz pivo. Većina prolaznika okupljena je oko fontane „četiri reke“ koja odaje počast najvećim vodama 4 kontinenta, Nilu, Gangu, Riu de la Plata i naravno Dunavu.

Gotovo uvek mogu se videti poklonici okupljeni u kakvom magijskom krugu, izučavajući simbole raspoređene na četiri strane sveta.

Fontana iz XVII jeste predmet divljenja, kao i mlade masline na balkonima, prozori na crkvi iza nje, rezbarenja na drugoj dijagonalno, čitav dojam ovog malog prostora pametno zaokruženog.

Tu je i fontanica, koja više služi kao orjentir za pravac ka polju cveća ili pijaci gde ceđeni nar prodaje namernik sa dalekog istoka, dok njegov gazda ljušti artičoke na tezgi. Ovde se dobija popust za piće i napipa se puls grada.

Desno od glavne fontane je opet manja. Tu devojka vežba, na silu radi još jednu seriju čučnjeva.

Ona će posle otrčati čak do rekle Tibar, prelazeći preko uskih ulica, nekih bulevara, pored drvenih kapija sa ručkama za kucanje, da bi kročila u jevrejski kvart, zaobišla lokalce, stubove, stare zidine, natpise sećanja, a miris košer kuhinje joj pokvario sav trud. Negde ispred velike sinagoge srešće turiste koje nije primetila jer je bila zaokupljena efektom treninga. Verovatno nije zapazila ni hram koji se vidi sa brda (gde je i bašta narandži), rame uz rame sa kupolom Svetog Petra, mostovima, i cela magična panorama za kakvu se kupuje karta za bioskop.

Iza jedne uzbrdice, širokih stepenica i nizbrdica krije se i Rimski forum gde se odvijao život mnogo pre nas. Tu se pogled gubi po iskopinama i dokazima dugovečnosti, prolaznosti, različitosti, civilizaciji i čovečanstvu, nestanku, redu čempresa koji šarmantno vire iz sadašnjosti…

Prateći vijugave ulice od najvećeg spomenika vodi, Fontane di Trevi koja sada slobodnije diše, preko moćnih zidova Panteona, opet – svi putevi vode u – pjacu Navona.

U predvečerje snima se scena za retro film, ponavlja se iznova dok čikica ne dočara iskrenost u nameri da zadivi mladu strankinju, sve pod reflektorima. Na kraju sledi aplauz uz nadu da ćemo sve to gledati i na filmskom platnu i opet osetiti začaranost ovog kutka.

Sa drugog kraja trga dopire dubok zvuk trube, zveckaju flaše u ritmu mladosti, čuju se vapaji za slobodom dok se beži od policijskih kola koja opominju da život ne može da se odvija kao ranije.

Na niskom stolu raspoređene su tarot karte, gospođa u bundi nada se novim mušterijama, misli kako uvek naiđe onaj što očajno pita da se pogleda za ljubav, a ona će baš njemu ponuditi specijalnu cenu.

Tokom noći pašće blaga prolećna kiša i jutro biće sveže.

Na jednoj terasi sa ciklamama jede se domaći džem od šipuraka koji je prešao trnovit put da bi osetio povetarac večnog grada, pije se ovdašnja kafa iz moke koja je zamirisala ceo rustični stan, raštimovala stare podove, zanjihala komode i otvorila škrinje s pozlaćenim čašama.

Priča se i ćuti, zasmejava i podbada. Pita se a ne sluša, gleda u oči i u stranu… Biva se srećan u trenuku, a pak uplašen za sutra, pokazuju se pa prikrivaju osećanja, duri se i prašta – odvija se život.