Diši

Zaboravim da dišem dok čekam da saopšte važne vesti.

Kad hodam po klizavom podu ili se četvoronoške penjem po steni.

Kad puca wi-fi mreža usred sastanka.

Dok povlačim liniju brijača po cevanici.

Zaustavi mi se dah dok čitam rezultate ispita, pregleda, rate sa novom kamatom.

Dok pokušavam da namestim telo u položaj na glavi, a tek tada je najvažnije disati.

Kad crtam ajlajnerom po levom kapku.

Odahnem, pa opet zagrčim grlo dok ne završim konturu na desnom. 

Dok pretrčavam ulicu, dok sečem oštrim nožem sluzavi krastavac na tanke kriške.

Kad me preseče neočekivano zvono na vratima, nepoznati šum u blizini, dok prolazim mračnom prečicom noću.

Pre nego što ću izgovoriti ono šta je bolje prećutati,

što bih i uradila samo da sam disala.