“Javi se”
Ako dođeš, javi se. Ako izađeš, javi se.
Ako si sama, javi se.
I ako nisi, javi se.
Da pijemo piće. Da idemo na ono mesto na stubiće.
Na Savi, sa strane grada.
Gde su nekad plutale te fore, svake sezone. Ta je žvaka izgubila okus, kopira samu sebe. Mutna je kao i reka u gradu.
I ako ti treba nešto, javi se. Podsećanje, ili novo mesto za sećanje.
Ako imaš vremena, ja baš sada imam na pretek. Ako je u onom hodniku i dalje mračno, da te ispratim.
Ako još uvek nosiš onaj parfem i haljinu na papagaje, ja bih samo njima da mahnem. Tebe neću da zadržavam, već si rekla da nemaš šta da kažeš.
Ipak, kad kreneš kući, javi se. Kad stigneš, javi se.
I ako prevrćeš očima sada – odgovori mi, da to kažeš. Tvoje nejavljanje glasnije je od mog ofucanog i banalnog – javi se.
No Comments