Na pola

Danas sam nešto na pola.

Na pola sna, na pola snage.

Na pola da

nabubam izuzetke od pravila

ili zaklopim knjigu,

obrišem onu priču ili je objavim,

razumem svet,

prihvatim ovo što nam se dešava ili poreknem jer “igraju se s nama”.

Na pola

mi koplje, od pola se predajem.

Na 100 sam od 200 stranica knjige, strunjača mi polovično raširena.

Vidik mi do pola jasan, dalje mutan.

Plan do pola ispunjen, dalje se vuče.

Na pola sam puta do tamo ili onamo.

Do pola pustim da zvoni ako okrenem broj, pa prekinem.

Krenem nekud al stignem tek do pola. Dalje ne znam kud,

a usput smisao nađem tek polovično.

Na pola da kažem sve što mi na duši, a onda muk.

Na pola mi kapci kad kažeš da sam lepa.

Šta to pričaš kad sam danas nešto na pola,

pola ja, ona druga polovina sve što ne treba.

I korak mi na pola da odem dođavola.