Poslednji petak oktobra 1996. Mira uveče ima premijeru u Zagrebačkom kazalištu. I nakon brojnih godina karijere, ima tremu i razmišlja kako će izneti ulogu. Nikad nije dovoljno odmorna, sveža i posvećena, sada za Ujka Vanjinu Sonju. Tek popodne je došla iz Beograda, njenog drugog, ili, sada već, prvog grada. Život na relaciji traje skoro deceniju i ne može zamisliti da je drugačije, ili da je na nekom trećem mestu. Proputovala je svet i njen nemirni duh umirio se na te dve adrese, na cestama koje ih dele.
U srpskoj prestonici trenutno snima film, a predstave u kojima igra na redovnom su repertoaru JDP-a. Čini se da svake godine ima sve više snimajućih dana, iako je odavno počela da odbija uloge. Stupa na scenu i kao i uvek, sve se menja. Energija se vraća, oseća da može, u ulozi je sasvim, osećaji pre toga ne važe. Uzbuđenje raste, zadovoljna je kako igra teče, to je njena krvna plazma. Uživa u jedinoj nagradi koju vrednuje, u potvrdi, aplauzima publike. Porote koja je nikada nije napustila, niti vređala ili proterala iz kazališta ili grada.
Ona je zvanično najtraženija glumica, višestruko nagrađivana, Zlatne arene ređa po kredencu koji je nasledila od svoje nebiološke bake, Hrvatice. Ništa nije prekinulo njen profesionalni rast, niti slavu, na vrhuncu je karijere i ne bliži se ni postepeni silazak sa trona. Nije morala da ode na drugi kontinent sa dva kofera u koje je trebalo da stane sve što je do tada naučila, suvenire sa gostovanja, porodične fotografije, nasledstvo, scenarije, haljine koje je kupovala gde god bi se našla. Za statue nema prostora, to je sigurno. Nije bila primorana da traži nove uloge, poput konobarice ili hostese u hotelu za američke bogataše. Ne, nije se potucala po stanovima u tuđini, ugodno živi u svom porodičnom domu u Zagrebu, i tek kupljenom stanu na Dorćolu. Novine na srpsko-hrvatskom i dalje pišu o njenim profesionalim dostignućima, učešćima na festivalima i muzičkim ambicijama. Najveći skandal zabeležen jesu njene prečesto otkrivene grudi u mnogim filmovima. Ne, nisu štampali manifeste o njenoj nacionalnoj izdaji i prelasku „na drugu stranu“, te niko nikada nije mogao pročitati da je „ustaška“ ili pak „četnička kurva“… Prima pisma poštovalaca svoje umetnosti, ne, nikada nije dobila poštu sa uznemirujućim sadržajem i pretnjama po život. Pisalo se o Umetničkoj školi za mlade talente koju je organizovala, na omiljenom joj otoku Visu. Jedna devojčica od devet godina iz vojvođanske varošice, koja želi da bude Mira kad poraste, bila je pozvana na letnji kamp. Ne, nije morala da čeka da napuni dvadeset i pet da vidi hrvatsko more … niti da ima trideset i spozna svet van svog mikro svemira. Devojčica nove drugarice, Anju i Sonju, nije upoznala nakon što su se one iz izbegličkog centra preselile u njenu ulicu, a pre toga putovale danima na traktoru koji je vozila njihova mama, s manje od dva kofere, tokom nekakve oluje. Upoznale su se na Zimskim igrama 1998. u Ljubljani, sve tri su se bavile umetničkim klizanjem. Posle su se srele na Evropskom prvenstvu, 1999. Putuje se, ne, nema prepreka. Ne, nisu čekale nekakve vize, niti se pozajmljivao novac za odlazak na takmičenja. Devojčicini roditelji vole kako Mira glumi, te rezervišu hotel na Braču kad gostuje njena trupa, uvek u julu, i naravno da se svake godine ide na more. Devojčicina teta, koja ju je upoznala sa pozorišnom umetnošću, prodala je fiću ali ne da bi platila ratu za stan, nego jer je stigla ganc nova lada. Njome će ipak brže do Venecije, tamo ide u sezonski u šoping, često vodi i Malu, na vreme se stil uči. Dobre kožne čizme uvek kupuje u Italiji, ali domaći materijali i krojevi su neprikosnoveni. Haljinu za petnestogodišnjicu braka šije joj niko drugi no omiljena joj domaća modna kreatorka Mirjana Marić, koju će slaviti u Domu Vojske sa puno entuzijazma jer teča ne da nije otišao na ratište, nego tokom karijere nije primenio ono za šta se školovao. Vojne vežbe bile su više obavezna druženja, uz letovanja u vojnim odmaralištima na koja je uvek išla i „Mala Mira“ dok joj nije dosadilo … Ustalom, klizaljke su je vodile po dvoranama, scenama i jedne arene gde je stajala bosa ni do kog drugog no Velike Mire….
No Comments