Vreme

Sat na starom utvrđenju stao je na 20 do 2.

Nije hteo da svedoči propuštenim prilikama, stizanju na vreme na pogrešna mesta, kasnim dolascima i jutarnjim iskradanjima. Mlakom mrmljanju u bradu da je bolje ovako, baš se nešto nije dalo da se nosi ponosito.

Niti da bude saučesnik dogovorenim susretima na uglu dve ulice sa kaldrmom po kojoj je već ispisano previše nezainteresovanih pozdrava, utabane su iste prazne fraze, a od teških reči ivičnjaci se izoštrili toliko da seku.

Baš tu je i semafor koji predugo drži crveno svetlo, dovoljno da misao ode u onu dubinu za koju je potrebno više kiseonika i pomalo hrabrosti. Izroniš iz nje, trgne te nervozan zvuk sirene, na satu vreme isto, a na dnu nisi našao ništa. Mora se u još jedan krug, pa da se opet uhvati crveno i pokuša iznova. Jer tamo ima nešto i bolje je da se izvuče dok sve ne uhvati vrtlog (vremena.)

Časovnik je postavljen dovoljno visoko da osmotri one koji večno žure, nose kese nekakvih darova ili pozajmica, raspoređuju svoje, stvarne i nametnute, obaveze po obodima grada gledajući na sat kako bi se stiglo do onog ko čeka.

Taj koji juri već po navici ne misli na sebe, gleda da opshrbi one što bez njega uporno ne mogu. Upecao se poslušni pešadija na udicu kukavice i još misli da je srećan jer to čini iz nekih većih razloga.

Ne, vreme utrošeno u rastrzanosti i igri s folirantima ne računa se u život. Niti sekunde i minuti sa simbolima pitanja, obmana i vrtenja u krug.

Ovako, moj sat ostavio je dovoljno vremena za one koji su u dvorištima lepih zgrada odvojili parče sebe za sebe, i uklopili isti taj delić sa onim drugim koji je srazmerno slični deo sebe dao onom prvom.

Nije toliko deo slagalice, više odraz želja i nekog spokoja kada se slike harmonično poslože. Zna stari sat da kada gledaš u nešto lepo vreme bolje da stoji. Njegova misija je plemenita.  

On je svoje odlužio, svega se nagledao, i ranije je zaustavljao vreme kad je trebalo ili pak pomerao kazaljke samo da spreči ulaske u pogrešna dvorišta odakle je nekad teško pobeći.

Dosta mu je i onih koji mole da se vrati vreme, samo da poprave što su kvarili, povuku reč ili pak izgovore ono što nisu smeli, raskrste sa manipulatorima i otresu se parazita, poslože račune i zagledaju se u ono što imaju dok u sledećem času ne bude drugačije.

Neće više stari sat da podseća koliko je vredno vreme i pokazuje pravac svakom ko naiđe. Neka svak za sebe računa šta mu je bolje, pa tako će i doba odrediti.

Pustio je da se vuče dan, nedelja, mesec u nedogled. Zavisi kako gledaš na vreme i šta ti predstavlja. Investicija ili samo da prođe do sutra u 20 do 2.