Priče

“Dom”

Pogled s prozora koji dugo tumara i traži smisao. Gledam i pomislim, ovaj veliki bor, to je moj tata Dragi. Odveć star, svašta je prošao ali stoji čvrsto tu, korenje mu je duboko. Njega uvek prvo vidim kad se probudim. Kao da me zagrli jednom granom i kaže “Sine, biće dobro.”

Ova visoka vrba, najveća među svima, to je moja mama Duki. Vidi ona svaki put kada se spremam da idem do prodavnice i lišće joj se nakostreši. Moram prvo njoj da mahnem kad se vratim, a u poslednje vreme i ručam na terasi da lepo vidi kako se to hranim.

Levo, u sunčanom uglu, uživa moj brat Boki. Mlado, lepo drvo, ne znam mu imena, neka čudna vrsta. Leluja slobodno, razgranato. Često me ne čuje kad ga nešto pitam, (tako sam i shvatila da je to sigurno on) ali taman mi je najbliži, preskočim ogradu i čas posla skoknem do njega po savet.

U pozadini je stara breza kojoj su u jesen skratili grane i sada je tako tužna i beživotna. To je Nidža, moj dobri teča. Vidim mu odavde nove izanke i radujem se što se polako vraća.

Sad končano imam vremena… Samo mi pričaj.

Na tren mi prođe misao – gde li bi Ona mogla biti, a pogled me odvede do stabla koje je do juče bilo golo. Kao da je preko noći olistalo i opet mi pruža svoje grane pune nežnosti. Cvetaće ono dostojanstveno. Sad končano imam vremena da slušam o porodičnom nasleđu, zapišem one zanimljive priče o dedinim konjima i upijem još jednom tvoje tople i mudre reči. Samo mi pričaj.

„Pa ja bih te čekao.“

Dole, oko zgrade, pruža se visoka živa ograda. To su moji drugovi. Stalno pitaju kako to nisam mogla da se vratim, poruče po svakom naletu vetra: „Pa ja bih te čekao.“

A cvetovi na terasama, u rustičnim prozorima, to su moje drugarice. Ne zna se koji je lepši. Bez vas ove ulice ne bi videle boje. Ne bi znale za proleće, mirise, ni za zanos i strast. Ne bi se čule pesme sa balkona i ne bi to bilo omiljeno mesto u kući, da se vi ne sunčate tu.

Na distanci, ali se vidimo.

Sasvim desno, preko puta, na krovu zgrade, najpoželjnije mesto. Rooftop sa egzotičnim biljkama. To sam oduvek želela. Ma znam da ste to vi, moje bivše ljubavi. Na distanci, ali se vidimo. Ponekad zbog vas izađem u kratkom bademantilu, vrzmam se i smeškam. A nekad se pravim da vas ne vidim i ne čujem šta dobacujete, imam preča posla u ovom mom karantinu.